Strategija nacionalne bezbednosti Srbije 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 25 | Nivo: Fakultet bezbednosti

REPUBLIKA SRBIJA
STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI
– nacrt –
Beograd, 2008.
S A D R Ž A J
UVOD
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija nacionalne bezbednosti) predstavlja najvažniji strateški dokument kojim se utvrđuju osnovi politike bezbednosti u zaštiti nacionalnih interesa Republike Srbije.
Osnovno polazište Strategije nacionalne bezbednosti čine poštovanje ljudskih prava, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava, proevropska spoljna politika i unapređenje odnosa i saradnje sa najuticajnijim subjektima međunarodne zajednice, susednim državama i ostalim državama u regionu.
Ostvarivanjem ciljeva politike nacionalne bezbednosti Republika Srbija izražava spremnost da u okviru evropskih, kao i drugih međunarodnih i regionalnih struktura doprinosi izgradnji i unapređenju regionalne i globalne bezbednosti.
Strategija nacionalne bezbednosti analizira okruženje Republike Srbije, identifikuje izazove, rizike i pretnje bezbednosti, utvrđuje nacionalne interese, određuje ciljeve, osnovna načela i elemente politike nacionalne bezbednosti i definiše strukturu, načela funkcionisanja i odgovornosti u okviru sistema bezbednosti.
Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja osnov za izradu strategijskih dokumenata u svim oblastima društvenog života i funkcionisanja državnih organa i institucija, radi očuvanja i zaštite bezbednosti građana, društva i države.
Strategija nacionalne bezbednosti je javni dokument.
BEZBEDNOSNO OKRUŽENjE REPUBLIKE SRBIJE
Globalno okruženje
Poslednju deceniju prošlog i početak ovog veka obeležila su nova bezbednosna kretanja u svetu. Bezbednost je iz isključivo vojne sfere proširena i na druge oblasti, prvenstveno ekonomsku, energetsku, socijalnu i ekološku. Savremenim poimanjem bezbednosti povećava se mogućnost rešavanja konfliktnih stanja mirnim putem i perspektiva razvoja politike saradnje i sporazumevanja na globalnom i regionalnom nivou. Integracioni procesi u oblasti bezbednosti, kao i sve veća ekonomska i kulturna saradnja i međuzavisnost značajno smanjuju rizike sukobljavanja između država, kao i mogućnost izbijanja nekontrolisanih kriza i prenošenja sukoba sa jednog prostora na drugi.
Uporedo s ovim povoljnim bezbednosnim trendovima, svet je i dalje suočen sa brojnim izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti. Pogodnosti za umnožavanje bezbednosnih rizika na globalnom nivou su, pre svega, velike razlike u stepenu ekonomskog i kulturnog razvoja, čija su posledica siromaštvo i beda znatnog dela stanovništva, što uslovljava nastanak negativnih demografskih i psiho-socijalnih pojava. Regionalni i lokalni sukobi, etnički i verski ekstremizam, terorizam, organizovani kriminal, proliferacija oružja za masovno uništenje i ilegalne migracije, kao i sve izraženiji deficit energetskih resursa ugrožavaju stabilnost pojedinih zemalja i čitavih regiona, a takođe i globalnu bezbednost. Suštinska odlika tih izazova, rizika i pretnji jeste da oni danas sve više postaju nepredvidivi, asimetrični i da imaju transnacionalni karakter.
U uslovima globalizovane ekonomije, makroekonomske posledice značajnijih poremećaja u funkcionisanju finansijskih tržišta u svetu odraziće se ne samo na stabilnost globalne ekonomije nego umnogome i na stanje globalne bezbednosti.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]